WINE GUARDIAN front

Ploča koja ne sme ostati ispod radara: WINE GUARDIAN – Timescape, recenzija

Wine Guardian ne zvuči kao većina Prog Rock / Metal albuma kojie slušam u poslednje vreme. Za početak, italijanski trio nije sebi dao u zadatak da vas zadivi virtuoznošću niti bogatstvom produkcije. Wine Guardian su se odlučili za zaista čist i ogoljen zvuk, koji stavlja instrumente i sviranje jednostavno i čisto ispred svega.

Najpovoljnije cene Igara i Softwer-a za sve platforme

G2A

Wine Guardian band

Ovo je dvostruko iznenađujuće jer većina italijanskih bendova ima tendenciju da favorizuje orkestarski, epski pristup „smrt od reverba“, pa je utoliko ovo zaista osvežavajuć album. Nudeći nam u prvoj pesmi „Chemical Indulgance“ hibrid Dream Theatera ‘Distance Over Time’  i Helmet-ovog ‘Meantime’, a u drugoj „Little Boy“ čisti Rush worship ‘i moram reći i potencijalni veliki radijski hit. (Hit od skoro 8 minuta, teško da ćete igde čuti, sem možda na UnderGRAND radiju). „Magus“ počinje akustičnim uvodom koji prelazi u „headbangerski“ riff da bi na kraju zaplivao u instrumentalno shred-erske vode. „Digital Dharma“ (još jedna od 8 minuta) je najenergičnija stvar na albumu iako prva dva minuta to ne obećavaju, a nešto agresivniji vokal i gitarski rad plivaju do Fates Warning / Queensryche voda. „ The Luminous Whale“ uz izvrsne bas deonice donosi i najbolje pevanje na ploči. „The Astounding Journey“ je najduža i nekako najmračnija od sedam „sličica“ „Vremenskog pejsaža“ a krasi je najkomplikovanija melodija i nekoliko menjanja tempa i ritma tako karakterističnih za prog žanr. „1935“ ima sufiks – bonus track ali je meni potpuno logična za završetak ploče, jedna skoro AOR pesma, u stilu (možda) grupe
Styx, sa melodičnim i višeglasnim pevanjem, akustičnom gitarom i predivnim tekstom.

WINE GUARDIAN front

Dakle, ovo nije produkcijski višeslojan album (nisam naglasio da je ovo druga „dugosvirajuća“ ploča benda), ali je u okviru prog žanra ovo jedna vrlo raznovrsna ploča. Ne preterano originalna, ali fenomenalno odsvirana i osmišljena, aranžmanski koloritna a zanatski besprekorna. Pedeset pet minuta čistog uživanja za fanatike kao što sam ja. Dakle, iskrena preporuka za „ Timescape“ koji nikako ne bi smeo da prođe ispod radara i ostane neprimećen.  I još nešto, ovo je album koji je sve bolji svakim novim slušanjem. Dakle, zahteva malo vremena i strpljenja, kojeg, nažalost, u današnje vreme nemamo baš napretek…

Izvor Dotkomsite

Similar Posts