VOIVOD : “Synchro Anarchy”, Recenzija

Slobodno mogu da kažem da je “ Synchro Anarchy” jedan od najboljih albuma u evo, tačno, četrdesetogodišnjoj karijeri kanadskog VOIVOD-a. Možda nijansu ispod meni najomiljenijih “Dimension Hatross” i “ Angel Rat” i uz bok fenomenalnim “ Killing Technology”, “The Outer Limits” i “Nothing Face”. Kanadska ekipa je uspela da kanališe najbolje detalje iz svoje bogate karijere, provuče ih u nove pesme, ubaci progresivnu notu i kada tome dodate možda i najbolje pevanje u životu frontmena Denisa Belangera zvanog “Snake” dobijate ovako dobru ploču kakva je “ Synchro Anarchy”.

Poslednji album ovih techno-thrashera “Wake” iz 2018. Godine pokupio gomilu priznanja i u mnogim časopisima i takmičenjima se visoko kotirao u trci za metal albume te godine. Stilski je uhvatio zvuk i osećaj klasičnih Voivod albuma, ali je i dodao dovoljno novih elemenata da mu daju sopstveni karakter, što ga čini vrlo omiljenim kod fanova. E, pa , koliko god je “ The Wake” sjajan, “Synchro Anarchy” je još bolji.
Glavna razlika između ove dve ploče su iznenađujuće melodični momenti uneseni u ove pesme u gitarama i vokalnim deonicama. Vrlo blizu onim na “Angel Rat” koji i dalje važi za remek-delo.

Veliki razlog za to je novi gitarista “Daniel “Chewy” Mongrain. On je došao u bend nakon tragične smrti Denisa “Piggy”-ja D Amoura i zapao mu je vrlo težak zadatak da ga odmeni, jer je “Piggy”-jevo sviranje gitare bilo baš jednistveno i imalo je veliki udeo u jedinstvenom zvuku Voivod-a. Mongrain je uspeo da “izimitira” njegov stil i da ga pomeša sa svojim. U tom smislu, on je unapredio zvuk benda, a ujedno i ostavio “trademark” , jazz upliv u tehnički thrash, pojam koji je najbolji odgovor kad vas neko pita šta to Voivod svira.

Basista “Dominic “Rocky” Laroche takođe odrađuje odličan posao jer bas često svira na način kako se svira gitara, ali i stvara ritmični kontrapunkt kada je to potrebno. Vrhunac svega su Belanger-ove vokalne egzibicije preko disonantnih gitarskih akorada i složenih aranžmana. Zaista bi bilo nepravedno ne pomenuti i Michela “Away” Langevin-a na bubnjevima koji se savršeno uklapa u sound basa i gitara, nudeći jednaku količinu groove-a, bombastičnih tonova i agresije.

Produkciju je kao i na prošlom albumu odlično odradio Francis Peron. Svaki instrument ima svoj jasan prostor u miksu, savršeno naglašavajući komplikovanost svake pesme.
Iako je ceo album odličan, apostrofiraću naslovnu, “Synchro Anarchy”sa odličnim gitarskim duelom, “Planet Eaters” u kojem dobijate poliritmični rolerkoster i “Mind Clock” u kojem dobijate solidnu dozu psihodelije i ambijentale.

Dakle, “Synchro Anarchy” je apsolutni trijumf i pravi način da se obeleži lep jubilej, 40 godina postojanja Voivod-a. Ovaj album moraju da poslušaju (više puta) svi fanovi benda, a apsolutno ga preporučujem i svima onima koji vole neobičniji način predstavljanja agresivnijeg zvuka.
Voivod je i dalje metal, i dalje nije za svakoga, ali oni koji su ga zavoleli (kao ja) još sredinom osamdesetih, voleće ga i dalje…I još više. A može biti i da će nekom omladincu postati omiljeni bend i da će baza Voivod-ovih fanova nastaviti da raste…