“Put kojim se ređe ide” – PHLEBOTOMIZED : “Pain, Resistance, Suffering EP”, recenzija

Vest da je jedan od mojih omiljenih death metal sastava, holandski PHLEBOTOMIZED izdao novi materijal me je razveselila jer ga pratim još od samih početaka, ranih devedesetih, kada sam još u rahmetli “ Maksimum Rokenrolu”, hramu novosadske underground družine, došao do njihove dve kasete. Na jednoj su bila dva EP-ja : “In Search Of Tranquillity” i “ Preach Eternal Gospels”, a na drugoj debi album “ Immense Intense Suspense”. Sećam se da su me odmah kupili svojom različitošću od ostalih tada death metal velikana, jer su u postavi imali klavijature koje su stvarale posebnu atmosferu. Atmosferu horora B-produkcije, jeze i osećanja da vam neko stoji iza leđa…Imali su i nešto lošije prihvaćen, mada meni sjajan “Skycontact” i onda se raspali…

…Na sreću, posle dve decenije pauze, snimili su fenomenalni “Deformation Of Humanity” , a ovaj EP “Pain, Resistance, Suffering” se poprilično naslanja na njega, s tim što bih primetio da su melodeath elementi primetljiviji u odnosu na prog začine. Rifovi su za nijansu standardniji i očekivaniji, ali su klavijature i ovde na viskom nivou i daju tu potrebnu atmosferičnost. Tekstovi su angažovani kao i do sada i nisu samo izvučeni iz fijoke death metal klišea nego imaju zaista svoju aktuelnost, zanimljivost i poruku. Vokal Bena De Graaf-a je snažan i sugestivan, a njegov growl iako agresivan, poprilično razumljiv što mi je uvek plus kada slušam death metal. Ne volim kada neko mumla i povraća u mikrofon zarad malo autentičnosti.

Dakle, “Pain, Resistance, Suffering” traje samo 25 minuta i to je prava šteta, jer mislim da bi LP-jem od bar tri frtalja sata i to ovakvog kvaliteta napravili ploču za same vrhove underground diskografije u 2021. Ovako mi sve deluje pomalo nedorečeno i kratko. Ipak, sedam pesama, od koje su četiri prave, sa klasičnom formom, a tri minijature, intermeca ili predasi što je ipak previše za EP.

Naslovna, kratka ali efektna odličan je uvod u “No Surrender” , melodijski vrlo zaraznu numeru sa dosta elektro efekata na klavijaturama. “Beheaded Identity” je mračna i sporija od ostalih, a neki clean vokali u njoj su fino legli i teraju me na razmišljanje šta bi se desilo kada bi ih PHLEBOTOMIZED čećše upotrebljavali. Uz jasnu poruku u “You Have No Idea” koja počinje “Internacionalom” čija se melodija iskrivljuje do neprepoznatljivosti i prelazi u uznemirujući galop koja jeste intermezzo koji nas uvodi u klasičnu death metal kompoziciju bez puno eksperimentisanja “Collusion Starts Here” te u jedini mogući finale i najboljom pesmom na mini albumu, “ GPS (Global Problems Served)”, najprogresivniju i najkompleksniju, baš kako se meni dopada.

U suštini, nije ovo EP koji će vas ostaviti bez daha, ali je vrlo dobar pokazatelj u kojem će smeru i kojim putem PHLEBOTOMIZED dalje ići .  

Taj put ću ja pratiti bez oklevanja što i vama preporučujem…

Izvor: Dotkomsite