Osvrt na muzičku 2020. godinu. Top 10 rock i metal albuma.
Kakva je 2020. godina bila, znamo svi, Bolje da i ne pominjemo. Što se tiče muzike, šta znam, koliko su imali vremena, muzičari i nisu bili baš kreativni. Ipak, nije da se nije našlo dobrih i odličnih albuma. Pred vama je lista od 10 rock i metal albuma koji su se meni, uredniku Dotkoma, iz raznoraznih razloga svideli, i lista je, zaista, vrlo subjektivna. Dakle, jedini kriterijumi su bili kakve utiske su na mene ostavili i broj slušanja albuma. Oni koje sam slušao samo jednom ili dva-tri puta iz razumljivih razloga nisu na ovom spisku, ali ću ih ipak pomenuti. Kako kažu Anglosaksonci –
Honorable mentions :
metal :
SEPULTURA – Quadra
ENSLAVED – Utgard
THE OCEAN (COLLECTIVE) – Phanerozoic II: Mesozoic | Cenozoic
GREEN CARNATION – Leaves Of Yesteryear
PSYCHOTIC WALTZ – The God-Shaped Void
rock :
PURE REASON REVOLUTION – Eupnea
WHITE DOG – White Dog
ROBBIE ROBERTSON – Sinematic
ME AND THAT MAN – New Man, New Songs, Same Shit Vol. 1
1000MODS – Youth Of Dissent
Bilo je još tu albuma koji su mi se dopali više ili manje, ali jednostavno nije bilo vremena za više slušanja. Hroničan nedostatak slobodnog vremena i hiperprodukcija i prošle godine su bili moji najveći neprijatelji detaljnijeg slušanja nekih ploča.
Dakle, TOP 10 straniha albuma izašlih 2020. izgleda ovako :
10. OZZY OSBOURNE – Ordinary man
Nemojte se smejati, ali meni je ovo najveće iznenađenje prošle godine. Mislio sam da je Ozzy izlapeo i da apsolutno nema više šta da ponudi, a on je izbacio sjajan mainstream album, prepun dobrih pesama i pravih hitova. Nepretenciozan, odlično odsviran i produciran, “Ordinary man” je sjajna ploča. Da li je i “labudova pesma” to ćemo videti…
09. TESTAMENT – Titans Of Creation
Poglavica Čak Bili i družina su pokazali ostalima kako “matorci” mogu da snime moderan thrash album prepun ideja, energije i svežine i da je moguće i posle 37 godina (osnovani 1983.) “ne živeti od stare slave” i ne prežvakavati uporno jedno te isto. “Dream deceiver”, ” Symptoms” , “Code of Hammurabi” samo su za nijansu bolje od ostatka albuma koji takođe nije za bacanje. Naprotiv.
08. CONCEPTION – State Of Deception
Prvi pravi album (a drugi uradak, posle odličnog EP-ja “Re:Conception“) u drugoj inkarnaciji benda Conception morao je da bude nešto posebno jer jednostavno nisam mogao da zamislim da takav bend može sebi da dozvoli “fail”. I nije…Nije se okliznuo, nije se osramotio. Ponudio nam je odličnu ploču kojoj ću se (bar ja) često vraćati.
07. CALIGULAS HORSE – Rise Radiant
Caligulas Horse je sa prošlim albumom – In Contact, snimljenom pre tri godine povisoko podigao lestvicu. Bio je to jedan od najboljih albuma prošle decenije, zasigurno. Moja strahovanja da ga ne mogu nadmašiti su se donekle ostvarila. Ali, samo donekle. Jer, “Rise Radiant” nije uopšte loš album. Naprotiv. Ali, nije remek-delo. Opet, to ne sme da vas odvrati od preslušavanja ove ploče. Jer, ovo je dobra ploča. Vrlo dobra, čak.
06. SPACELORDS – Spaceflowers
The Spacelords su nemački instrumentalni rok trio koji sviraju psihodelični space rock sa ponekim stoner začinom, traju više od decenije i “Spaceflowers” im je šesti studijski, a sedmi album ukupno. Njihovo najnovije izdanje je poslednji deo trilogije započet 2016. godine albumom “Liquid Sun”, nastavljen pločom koju su izdali godinu dana kasnije “Water Planet” koja predstavlja, po njihovim rečima “muzičko putovanje u duboki svemir”. Moram da dodam da je ovo album koji “vozi” od početka do kraja i fenomenalan je za trenutke dok radite nešto drugo jer je nenametljiv ali efektan.
05. CHIMPAN A – Empathy Machine
Neki albumi su dobri upravo zbog toga što ih ne možeš strpati ni u jedan koš, ni u jedan žanr. Danas kad je takva podela vrlo moderna, pa čak i nužna i neizostavna, album kao što je “The Empathy Machine” predstavlja pravo blago i redak primer starog pravila da postoje samo dve vrste muzike, dobra i loša…
04. ULVER – Flowers OF Evil
Ulver je bend koji ima kameleonsku reputaciju i to nije nikakvo čudo. Bend čiji kvalitet ne varira ni kada sviraju blek ili folk metal, sintpop, eksperimentalnu elektroniku ili mračne ambijentalne pasaže je “eksperimentalno čudovište iz Osla”.
” Flowers Of Evil” je za korak prijemčiviji za slušanje od prethodnika koji je oduševio sve redom (mislim na album “Assassinations of Julius Cesar) i donosi nam nekoliko radio-friendly pesama kao što su “Lost Boys” i “Nostalgia” (moj lični instant-hit godine jer sam se zaljubio u tu pesmu od prvog slušanja), nekoliko stvari koje nose ambijentalniju i mračniju atmosferu. Tu mislim, pre svega na “Russian Doll” i ” A Thousand Cuts”, ali i malo “kilingdžokovskog” industriala (“Hour Of The Wolf”). Imamo tu i daška psihodelije, trensa, naravno i goth-rock subkulture. Sve u svemu, još jedan pogodak ovog fantastičnog benda.
03. BLUE OYSTER CULT – Symbol Remains
Posle pauze od skoro dve decenije (tačnije, 19 godina) kultni američki hard rock bend (koji je, uzgred smislio pojam “heavy metal”) BLUE OYSTER CULT snimio je i izdao novi studijski album pod nazivom “Symbol remains”. Što se tiče pojedinačnih pesama ne mogu da budem nezadovoljan. Kvalitet pesama varira – od podnošljivih do odličnih, ali na sve to nas je BOC već odavno navikao. Najvažnije je da je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih rok bendova snimio novi album. Najbolja na ploči mi je svakako “Tainted Blood”, jedna od njihovih najboljih stvari u celom opusu.
02. FISH – Weltschmerz
Bivši pumpadžija i baštovan, ali i pevač benda Marillion, Derek Villiam Dick, mnogo poznatiji kao Fish, je iz privatnih i zdravstvenih razloga odlučio da se povuče iz javnog života. To je odradio na jedan, moglo bi se reći, gospodski i pre svega šmekerski način, testamentom u obliku duplog albuma : “Weltschmerz”. Što ga više slušam, sve više nalazim da je Fish za odlazak napravio “masterpiece”. Kako i priliči velikanima. “Šećer za kraj”. Jedanaest solo albuma i četiri sa bivšim bendom, ukupno petnaest studijskih nosača zvuka (plus još 22 zvanična live izdanja) , sve bolji od boljih su Fishova ostavština fanovima čija baza uopšte nije mala, mada bi se moglo misliti drugačije. To što se prog u Srbiji “nikad nije primio” ne znači da ga ljudi u svetu ne slušaju. Naprotiv.
01. FATES WARNING – Long Day, Good Night
Kako da budem objektivan i prosudim da li je “ Long day, good night” samo dobar ili vrhunski album ? Verovatno je nemoguće, jer kada je čovek zaljubljen u nekog onda ga idealizuje i teško mu nalazi mane. Tako je i sa mnom i sa ovim bendom. Opet, kako da ne pomenem da su Fates Warning izdali svoj trinaesti studijski album i da ga slušam gotovo svakodnevno ? Kako da ne kažem da sam oduševljen načinom kojim trošim 72 minuta života ? Kako da da ne podelim sa vama radost fenomenalne svirke, virtuoznog muziciranja i kvalitet pesama i tekstova na najvišem nivou. A moj omiljeni pevač današnjice je tek posebna priča…
…Kompletnu recenziju pročitajte OVDE.
Izvor: Dotkomsite
