Opasne Frekvencije! There There – Recenzija albuma

Prve dve asocijacije: Radiohead i Petar Božović, hmmmm?! Ok, u stvari može, mi često potcenjujemo raspon mladalačkog duha i vrcavost ideja, ali da počnemo od početka. Uzeo sam da slušam “Dangerous Frequencies” debi album projekta There There i evo utisci se polako spuštaju poput razvejanog maslačka.  Ne znam iz kojeg ugla da vam prikažem ovaj album, prilično je divan u svojoj asimetriji, prilično intiman u akustičnosti, nepatvorenom vokalu i atmosferi unutrašnjih samo sagledavanja.

Album od devet pesama otvara legendarni monolog Petra Božovića iz legendarnog filma i kreće naslovna numera “Dangerous Frequencies” koja je sveža i atmosferski i produkcijski i vokalno i možeš da đuskaš i možeš da uspavljuješ nemirno dete puštajući ovo. Sledi zatim “Lighthouse” prilično Lajt pesma u najsvetlijem mogućem smislu (dva vokala se dobacuju, da bi u refrenu došlo do sjajne iluminacije, gitara i ženski bek vokal deluju kao začini sa drugog sveta i čine ovu pesmu jednom od najboljih na albumu). E sad asimetrija albuma je sledeća: imamo dve opijajuće melanholije “Medley Magister ludi” i “Cellar door” sa predivnim vokalom od Gaveza da ga metneš na svaku svežu modricu duše. Tu je i dualitet pesama “Riding to the sun” i “Ride into the sun” i akustični momenti i zvuk kolapsirajućeg saobraćaja i krilata zmija u sveže truloj jabuci čine me da prihvatim da je svako jedan u stvari dva i da smo i talas i čestica u isto vreme. Ti je i osmo i po minutna “Rain” za   kraj kao šlag na ovu tortu od prilično neverovatnih sastojaka. “Mirror” i “Intermission” predstavljaju dve stvari koje daju ravnotežu ovom albumu, smenjivanje setno-sretnih emocija jasno ukazuju na čistu potrebu autora da nam prikažu iskreno svoje unutrašnje lavirinte i ostali ukrasni eksterijer srca.